Женидба Хрњице Мује с Малтешкињом 0001    Вино пију до два побратима 0002    У високој кули Хрњичиној, 0003    Једно глава кладушки Хрњица, 0004    Друго побро Бабић Хусеине 0005    Са Крбаве, са широке Лике. 0006    Кад се побре пића напојиле, 0007     О свачему енглен заметнуле, 0008    А најбоље о јунаштву своме. 0009    Онда вели Бабић Хусеине: 0010    „О Хрњица, од Крајине главо! 0011    Која фајда од нашег јунаштва, 0012    Кад смо оба момка под маханом! 0013    Ми остасмо, не поженисмо се, 0014    Наске хора герзовања прође. 0015    Ја с’ не чудим себи, побратиме, 0016    Вен се теби чудим, побратиме, 0017    Ти си, брате, од мене старији, 0018    А већ твоја мати остарила, 0019    Не море вам хизмет учинити. 0020    А шест браће имаш на оџаку, 0021    И твоја су браћа на женидбу, 0022    А ти си им срећу затворио, 0023    Твоја с’ браћа да ожене не ће 0024    Прико тебе, брата старијега. 0025    Ево има за седам година, 0026    Ти како си био у сужањству 0027    У свог побре, Сењанин-Ивана, 0028    Кад си, брате, запао сужањства, 0029    Јауклију своју пожелио, 0030    Јауклију, Ајку Карајкову: 0031    Што ти себе да ожениш не ћеш? 0032    У Крајини има дивојака, 0033    Деде, брате, да те оженимо!“ 0034    Њему Мујо вели у одаји: 0035    „Прођи ме се, Богом побратиме! 0036    Мени се је триба оженити. 0037    Што ми кажеш крајишке дивојке, 0038    Ја не могу штимати дивојке, 0039    Да би моме срцу омилила, 0040    Ко што ми је јауклија била, 0041    Јауклија, Ајка Карајкова. 0042    Гдје би нашо кићену дивојку, 0043    Не могу браћи наћи пријатеља, 0044    С отог Мујо оста неожењен. 0045    Нег мој побро, Бабић-Хусеине! 0046    Сад сам чуо за кршну дивојку: 0047    Тамо је, брате, на широкој Лици, 0048    У Подновљу ниже Велебита, 0049    Липа Ајка Новић-Јусуфаге, 0050    Што је фали сва широка Лика. 0051    Ја сам се, брате, вјери затицао, 0052    Ја се липом Ајком оженити, 0053    Ја се Мујо ни женити не ће.“ 0054    А подвикну Бабић Хусеине: 0055    „Што то, побро, од Бога ти тешко! 0056    Што говориш неприличне ричи, 0057    А спомињеш Ајку Новићкињу? 0058    Та је Ајка моја јауклија. 0059    Ево има три године дана, 0060    Да ја гледам Ајку у Подновљу. 0061    Ја сам с њоме вјере утврдио, 0062    А ја теби дошо на Кладушу, 0063    Да позовнем тебе у сватове, 0064    Да те кума метнем код дивојке. 0065    Што спомињеш моју јауклију? 0066    Није за те Ајка Новићкиња.“ 0067    Ту се оби побре завадише, 0068    Свадише се за једну дивојку. 0069    Ту би побре кавгу заметнуле, 0070    Да им не би Хрњице Халила, 0071    А повика Халил у одаји: 0072    „Стан’те, браћо, ако Бога знате! 0073    Зашто бисте кавгу замећали 0074    А за једну кићену дивојку? 0075    Послушајте Хрњице Халила: 0076    Немојте се, браћо, завађати, 0077    Помир’те се у халват-одаји, 0078    Па с’ спремите оба побратима, 0079    Хајте, браћо, на широку Лику, 0080    У Подновље на оглед дивојци: 0081    Упитајте кићене дивојке, 0082    Нек избере кићена дивојка, 0083    Којем воли бити вирна љуба. 0084    Којем рече кићена дивојка, 0085    Другом хатор немој остајати, 0086    Веш нек куме биде код дивојке, 0087    Ви се држ’те ка браћа рођена.“ 0088    Обе побре на ноге скочише, 0089    А Халила оба послушаше, 0090    Загрлише с’, па се помирише, 0091    Спремише се оба у одаји, 0092    А Халил им ате опремио. 0093    Кад сађоше побре у авлију, 0094    Појаха Мујо ђогу Сењанина, 0095    Бабић Хусе великог алата, 0096    Отискоше од Кладуше биле. 0097    Вас дан побре љуто путоваше, 0098    Дан им прође, тавна ноћца дође, 0099    Ударише прико Плишивице. 0100    Док стигоше на Крбаву равну 0101    Билој кули Бабић-Хусеина, 0102    У авлији ате одјахаше, 0103    Изиђоше у кулу камену, 0104    Дочека их мати у одаји, 0105    Стара мати Бабић-Хусеина, 0106    Па прид побре толу поставила. 0107    Кад се побре пића напојише, 0108    Дигоше се оба побратима, 0109    Из авлије ате појахаше, 0110    Вас дан побре љуто путоваше, 0111    И на Плочи конак учинише 0112    У Турчина, плочанског Алаге. 0113    Ноћ ноћише, рано подранише, 0114    Уз Подновље равно ударише 0115    Билој кули Новић-Јусуфаге. 0116    Опази их ага из ахара, 0117    Познаје их, познати не море. 0118    Код њег Ајка стоји у одаји, 0119    Њојзи вели Новић Јусуфага: 0120    „Ето, Ајко, двају коњаника, 0121    Ја их не знам, ко су ни оклен су.“ 0122    Кад погледа Ајка са пенџера: 0123    „Оно су, бабо, два планинска вука, 0124    Оба вука, оба побратима. 0125    Оно наприд, што јаше ђогата, 0126    Оно је, бабо, кладушки Хрњица, 0127    Што му с’ свитле за главом челенке, 0128    Врани му пали по рамену брци 0129    Преко тока до малих пушака. 0130    Оно за њим, што јаше алата, 0131    Што но фесић турно на обрве, 0132    Фатила га с’ истом наусница, 0133    Ка дивојке липе обрвица, 0134    Оно је глава Бабић Хусеине, 0135    Са Крбаве, са широке Лике. 0136    Дочекај их добро, родитељу, 0137    А ја бјежим у кулу камену.“ 0138    То му рече, на врата утече. 0139    Ујахаше побре у авлију, 0140    У авлији коње одјахаше. 0141    Узе Хусе, оба коња вода, 0142    Оде Мујо у ахар-одају, 0143    Дочека га Новић Јусуфага: 0144    „Ходи Мујо, крајишка газијо!“ 0145    Код себе му мисто намистио, 0146    Скиде Мујо чизме и калчине, 0147    Па код аге сиде у одаји, 0148    С њим се ага за здравље упита. 0149    Док рекоше, да су здраво били, 0150    Одаји се отворише врата, 0151    А на врата Бабић Хусеине, 0152    У одаји турски салам викну. 0153    Њему вели Новић Јусуфага: 0154    „Ђела, сине, Бабић-Хусеине. 0155    Прођи, Хусе, сједи у одају!“ 0156    Хусо мучи, ни мукает није, 0157    Веш у чизмах хода по одаји, 0158    Њему вели Новић Јусуфага: 0159    „Ђела, сине, Бабић-Хусеине! 0160    Што не скинеш чизме и калчине, 0161    Што у чизмах газиш по одаји? 0162    Ниси дошо у сватове, Хусе!“ 0163    „ „Ако дошо у сватове нисам, 0164    Јесам дошо на оглед дивојци 0165    Својим побром са Кладуше Мујом, 0166    Јусуфага, твојој јединици. 0167    Хајде, ага, у кулу камену, 0168    Изведи нам кићену дивојку, 0169    Нек нас види Ајка у одаји, 0170    Да упитам твоје јединице: 0171    Од нас двају Богом побратима 0172    Ком це љуба бити код колина. 0173    Којем рече кићена дивојка, 0174    Другом хатор останути не ће, 0175    Вен ће куме бити код дивојке.“ “ 0176    Хоће ага, на ноге скочио, 0177    Оде ага у кулу камену. 0178    Кад дивојци у одају уђе: 0179    „Ћери Ајко, моја јединице! 0180    Тебе зову оба побратима, 0181    Да изађеш у ахар-одају, 0182    Да питају тебе у одаји: 0183    Од њих двају Богом побратима 0184    Ком ћеш љуба бити код колина. 0185    Хајде, ћери, у ахар изиђи, 0186    Не шали се, моја јединице, 0187    Немој побри резил учинити, 0188    Немој Муји врло кидисати, 0189    Хрњица је од Крајине глава.“ 0190    Дивојка му вели у одаји: 0191    „Хајде, бабо, не старај се с тиме! 0192    То је старост кићене дивојке.“ 0193    Поврати се Новић Јусуфага, 0194    Мрву сједе у ахар-одаји, 0195    Кад одаји полетише врата, 0196    А на врата ускочи дивојка, 0197    Од дивојке сва одаја сијну, 0198    Своме баби руку пољубила. 0199    У њу гледа кладушки Хрњица, 0200    Сам у себи Мујо помислио: 0201    „Мили Боже, пристале дивојке, 0202    Боже ми је у срећи нареди!“ 0203    А вели јој Бабић Хусеине: 0204    „Липа Ајко, кићена дивојко! 0205    Видиш, драга, двају побратима, 0206    Гдје су сашли на оглед тебика: 0207    Сад обери, за којег ћеш поћи. 0208    Ког обереш, кићена дивојко, 0209    Другом хатор останути не ће, 0210    Веш ће куме бити код тебека. 0211    Ако питаш Бабић-Хусеина, 0212    Ти ћеш знати, ког ћеш одабрати: 0213    Ако ’ш, драга, паметна јунака, 0214    Ево побре са Кладуше Мује! 0215    Па ако ћеш брката јунака, 0216    Ево, драга, са Кладуше Мује! 0217    Ти ако ћеш зенђила јунака, 0218    Ево, драга, са Кладуше Мује! 0219    Ако ’ш да је јунак на мејдану, 0220    Он је прави јунак на мејдану! 0221    Ако ’ш, јањци, махнита јунака, 0222    Ево главе Бабић-Хусеина! 0223    Ти ако ћеш брез брка јунака, 0224    Ево, драга, Бабић-Хусеина! 0225    Ако ’ш, драга, фукарли јунака, 0226    Ево, драга, Бабић-Хусеина, 0227    У којега нигди ништа нејма, 0228    Него нешто черге на Крбави, 0229    Јасеновим оплетена прућем, 0230    А бујади, драга, покривена, 0231    Сад ми мати чади под бујади. 0232    Ево има три године дана, 0233    Како ми је кула изгорила, 0234    Кад Јанковић подигнуо војску, 0235    Истиро је на широку Лику, 0236    Пола нам је Лике запалио, 0237    И моју је кулу запалио. 0238    Ти не гледај мене у одаји, 0239    На мени је туђе одијело, 0240    А туђи је алат у авлији.“ 0241    Њему вели кићена дивојка: 0242    „Све је тако, Бабић-Хусеине! 0243    Што ти фалиш са Кладуше Мују: 0244    И ја знадем кладушког Хрњицу, 0245    Не дај Боже, не стављам махане, 0246    Триста ’ваких ваља дивојака; 0247    А што себе кудиш, Хусеине, 0248    И ја знадем, Бабић-Хусеине: 0249    Кад је Стојан Лику запалио, 0250    Није твоја кула изгорила, 0251    Усправ ти је на Крбави кула, 0252    А твоје је на теби одило, 0253    Твој је, Хусе, алат у авлији. 0254    Ако мислиш, Бабић-Хусеине, 0255    Да ћеш тако Ајку приварити, 0256    Са Подновља дигнути дивојку 0257    Из оџака родитеља мога: 0258    Тако не ћеш Ајке приварити! 0259    Ајка се је вјери затицала, 0260    Да с’ дивојка удавати не ће, 0261    Ван ко с’ море прави јунак наћи, 0262    Да обуче котарско одило. 0263    Шћера ата на Приморје равно, 0264    Да удари преко сињег мора, 0265    Преко мора у Малту камену, 0266    Да изнесе кићену дивојку, 0267    А њекакву Ану Малтешкињу, 0268    Липу Ану малтешкога бана, 0269    Да ми млађа биде код колина, 0270    Ја ћу онога бити вирна љуба.“ 0271    То му рече, на врата утече. 0272    Насмија се Бабић Хусеине, 0273    А уз Мују боја ошинула. 0274    Згледаше се оба у одаји, 0275    Обојица на ноге скочише, 0276    Њима вели Новић Јусуфага: 0277    „Не ид’те, дјецо, па ћемо ручати!“ 0278    А вели му кладушки Хрњица: 0279    „Прођ’ се, ага, немој будалити, 0280    Твоја Ајка даде нами ручак!“ 0281    Кад сађоше коњма у авлији, 0282    А одјекну кладушки Хрњица: 0283    „Побратиме, Бабић-Хусеине, 0284    Вид’де Ајке, пасје дивичице, 0285    Гдје ће наше посијати главе! 0286    Ја те Малте још ни чуо нисам, 0287    Да камо ли њојзи саходио, 0288    Ко ће прићи преко сињег мора? 0289    Ал је ићи, па да би не доћи.“ 0290    Све се смије Бабић Хусеине. 0291    Појахаше коње у авлији, 0292    Отискоше низ Подновље равно, 0293    Повикује на ђогату Мујо: 0294    „Сад што ћемо, Богом побратиме! 0295    Хоћемо ли у Малту проклету, 0296    Послушати пасје дивичице? 0297    Баш ће наше посијати главе. 0298    Који су сужњи тамо прилазили, 0299    Никад с’ натраг повраћали нису. 0300    Да се сада натраг повратимо, 0301    То ће с’ чути по широкој Лици, 0302    Шалит ће се по Лици Личани 0303    По кахвама и по механама: 0304    Боље ј’ ићи, па да би не доћи.“ 0305    Све се смије Бабић Хусеине, 0306    А вели му кладушки Хрњица: 0307    „Што се смијеш, од Бога ти тешко! 0308    У тебе је пуна глава пића. 0309    Сад што ћемо, Богом побратиме! 0310    Нејмаш ли овде каква побратима, 0311    Јали кума, јали побратима, 0312    Да он има котарско одило, 0313    Да нам даде котарско одило, 0314    А ми њему своје оставимо, 0315    Да се сада натраг не враћамо?“ 0316    „ „Хајде побро, порени ђогата! 0317    Овде имам поочима свога, 0318    Што ми је бабин био побратиме, 0319    Ниже Шкара, код малих пољана, 0320    Свога стрица Шарца Махмутагу, 0321    У њег има котарско одило, 0322    Дат ће нами котарско одило.“ “ 0323    Отискоше низ Подновље равно. 0324    Кад стигоше кули од камена, 0325    Дочека их Шарац Махмутага 0326    На саламу и турском ићраму, 0327    Он се с њима за здравље упита. 0328    Док рекоше, да су здраво били, 0329    Њима вели Шарац Махмутага: 0330    „Дјецо драга, оба побратима! 0331    Ви доклен сте ате заморили?“ 0332    Хрњица му вели у одаји: 0333    „Мој амиџа, Шарац-Махмутага! 0334    Пали су нам прико мора пути, 0335    Прико мора, у Малту камену 0336    Пораз Ане малтешкога бана, 0337    Ја изнити, јали изгинути. 0338    Нами рече кићена дивојка, 0339    Липа Ајка Новић-Јусуфаге: 0340    Ко изнесе Ану Малтешкињу, 0341    Да јој млађа биде код колина, 0342    Да ћ’ ономе бити вирна љуба. 0343    Махмутага, да с’ отац по Богу! 0344    Дај нам двоје котарско одило, 0345    Ми ћемо ти своје оставити.“ 0346    Махмутаги сузе ударише: 0347    „Не будали, кладушки Хрњица! 0348    У мене има седмеро одило, 0349    Ја не жалим котарског одила. 0350    Прођ’те с’ Ајке, пасје дивичице, 0351    Она ће ваше посијати главе, 0352    Мучно је, Мујо, прико мора прићи, 0353    А мучније изнити дивојку. 0354    Који су сужњи тамо прилазили, 0355    Виш се никад повраћали нису, 0356    Хајте натраг на широку Лику!“ 0357    А одјекну Мујо у одаји: 0358    „Прођ’ се, ага, да с’ отац по Богу! 0359    Ми волимо тамо изгинути, 0360    Нег се, ага, натраг повратити, 0361    Да се с нами шале Удбињани 0362    По кахвама и по механама.“ 0363    Даде им ага котарско одило, 0364    Спремише се оба побратима, 0365    Побратими на ноге скочише. 0366    Уставља их ага на конаку, 0367    Њему вели кладушки Хрњица: 0368    „Нами, ага, није до конака.“ 0369    У авлији ате појахаше, 0370    Отискоше низ мале пољане, 0371    Поље пришли, а Вучјаку сишли, 0372    Ударише прико Вучијака, 0373    А тавна се ноћца уноћала. 0374    Вучјак пришли, на Приморје сишли, 0375    Наприд Хусе јаше на алату. 0376    Кад стигоше мору на обалу, 0377    Онда Хусе застави алата: 0378    „Хрњица Мујо, Богом побратиме! 0379    Заједно смо довлен путовали, 0380    Сад је вакат, да се растајемо. 0381    Деде, побро, да се загрлимо, 0382    Пољубимо, па се халалимо!“ 0383    Хрњици Муји сузе ударише. 0384    Ту се оби побре загрлише, 0385    Пољубише, па се халалише. 0386    Њему вели Бабић Хусеине: 0387    „Сад обирај, Богом побратиме! 0388    Ил ћеш, брате, низ Приморје равно, 0389    Ил ’ш овуда уз Приморје равно? 0390    А ја знадем, куд ћеш окрећати: 0391    Окренути низ Приморје равно, 0392    Јер ти онде имаш побратима, 0393    На Приморју Миљковић-Гаврана, 0394    Каква побре на Приморју нема, 0395    Ти ’ш се своме побри навратити, 0396    Привест ће те Гавран прико мора. 0397    Вид’де јадне на алату главе! 0398    Овде никог на Приморју нејма, 0399    Кума нејма, побратима нејма, 0400    Него Бога и алата свога.“ 0401    То рекоше, па се растадоше. 0402    Отишде Мујо низ Приморје равно, 0403    Бабић Хусо уз Приморје равно, 0404    А запива на алату Хусе, 0405    А завија на ђогату Мујо, 0406    Он завија ка планински вуче. 0407    Сад нек иде на алату Хусе, 0408    Да видимо Мује и ђогата! 0409    Гони кули побратима свога. 0410    Кад доћера кули и авлији, 0411    Прид авлијом устави ђогата, 0412    А повика побратима свога: 0413    „Миљковићу, Богом побратиме! 0414    Јеси л’, брате, у својој одаји? 0415    Отвори ми од авлије врата!“ 0416    Познаде га Миљковић Гавране, 0417    Отвори му од авлије врата, 0418    А ујаха на ђогату Мујо, 0419    Дочека га Миљковић Гавране, 0420    Привеза му на јаслах ђогата, 0421    А Хрњицу изведе у кулу, 0422    Па посади у одаји Мују, 0423    А прид побру толу поставио: 0424    „Деде, брате, да се напијемо! 0425    Ево има три године дана, 0426    Заједно се напојили нисмо.“ 0427    Разложише, хладно пију вино. 0428    Гавран шенли пије и весело, 0429    Нујан Мујо главу обисио, 0430    Њему вели Миљковић Гавране: 0431    „Што је, брате, ако Бога знадеш! 0432    И досад се јесмо састајали, 0433    Пили вино, ми весело били, 0434    Сад ти мучиш, ништа не диваниш.“ 0435    Њему вели у одаји Мујо: 0436    „Прођи ме се, Богом побратиме! 0437    Знаш ли, побро, Миљковић-Гавране, 0438    Пали су ми преко мора пути, 0439    Преко мора у Малту проклету 0440    Пораз Ане малтешкога бана, 0441    Ја изнити јали погинути, 0442    С тог је Мујо главу обисио.“ 0443    Насмија се Миљковић Гавране: 0444    „Деде, брате, да се напијемо! 0445    Твоје среће у Турчина нејма: 0446    У мене је на мору ђемија, 0447    Сутра ћемо, брате, полазити, 0448    Преко мора под Малту проклету. 0449    То је старост побратима твога.“ 0450    Насмија се кладушки Хрњица, 0451    Он прегрли побратима свога: 0452    „Сад ја знадох, да брата имадох!“ 0453    Сву ноћ они хладно пили вино. 0454    Кад у јутро данак освануо, 0455    Дигоше се оба побратима, 0456    Отискоше мору на обалу, 0457    Поведоше Мујина ђогата 0458    И дората Миљковић-Гаврана, 0459    Уведоше коње у ђемију. 0460    Кад уђоше побре у одају, 0461    Стоји вика Миљковић-Гаврана, 0462    Повикује своје плаћенике, 0463    Отискоше на море ђемију, 0464    Побратими пиће разложише, 0465    Чудне среће двају побратима! 0466    За три дана и три тавне ноћи 0467    Изиђоше под Малту проклету, 0468    Устави се под Малтом ђемија, 0469    Дигоше се оба побратима, 0470    Из ђемије оба изиђоше, 0471    Изведоше ате из ђемије. 0472    Онда вели Миљковић Гавране: 0473    „Чујете ли, моји плаћеници! 0474    Чувајте добро на мору ђемију, 0475    Ја ћу с побром у Малту проклету.“ 0476    То рекоше, ате појахаше, 0477    Отискоше оба побратима. 0478    Онда вели Миљковић Гавране: 0479    „Одавлен је, Богом побратиме, 0480    Равно поље два пуна сахата, 0481    Гони, брате, ђогу великога!“ 0482    Гоне ате низ поље зелено. 0483    Кад стигоше у Малту камену, 0484    Пушка пуца у Малти каменој 0485    Око куле малтешкога бана. 0486    Виште главе Миљковић-Гаврана! 0487    Ту је Гавран имо посестриму, 0488    Посестриму Паву крчмарицу 0489    Прид авлијом бана малтешкога. 0490    Прид биртију ате дотираше, 0491    А повика Гавран посестриму, 0492    Дочека га Пава крчмарица: 0493    „Сјаш’те, браћо, ате пред биртијом!“ 0494    Њојзи вели Миљковић Гавране: 0495    „Крчмарице, моја посестримо! 0496    Шта се ово у авлији ради, 0497    У авлији бана господина?“ 0498    „ „Побратиме, Миљковић-Гавране! 0499    Бан удаје Ану јединицу. 0500    Ево ј’ дошло на оглед дјевојци: 0501    Четри бана са четири стране, 0502    И пети је од Бањице бане.“ “ 0503    Разјахаше ате пред биртијом, 0504    Код Павице ате оставише, 0505    Окренуше бану у авлију. 0506    Кад уђоше они у авлију, 0507    У авлији толе поставите. 0508    Погледаше оба побратима: 0509    Јалдан тола малтешкога бана, 0510    Уврх толе млад малтешки бане, 0511    До њег сиди од Бањице бане, 0512    Па остали бани у коледи. 0513    Кад погледа кладушки Хрњица, 0514    Он познаде побратима свога 0515    Код колина бана малтешкога, 0516    Алат му се по авлији вода. 0517    Онда Мујо побри проговори: 0518    „Побратиме, Миљковић-Гавране, 0519    Вид’де главе од Бањице бана! 0520    Оно није од Бањице бане, 0521    Оно је побро Бабић Хусеине. 0522    Ено алата побратима мога, 0523    Сад ми овде ујагми дивојку!“ 0524    Кад дођоше бану и коледи, 0525    Хрњица им божју помоћ викну, 0526    Њему бани помоћ отпримише, 0527    Међу се му мисто намистише. 0528    Редња чаша наоколо хода, 0529    Дође чаша Бабић-Хусеину, 0530    Он је пружи кладушком Хрњици: 0531    „Здраво био, незнан господине, 0532    Здраво био, па се веселио, 0533    Попиј чашу, па се право кажи, 0534    Ти оклен си, од краја којег си “ 0535    Хрњица Мујо чашу ујагмио, 0536    Попи чашу, па је натраг врати: 0537    „Фала теби, вридан господине, 0538    А на дару и поштењу твоме! 0539    Кад ме питаш, ко сам и оклен сам: 0540    Из близа нисам, ја сам из далека, 0541    Од Оточца, са сухе границе; 0542    Ако с’ чуо Пилип-капетана, 0543    Што Оточца чува од Турака, 0544    Ово ј’ глава Пилип-капетана. 0545    Господине и господски сине! 0546    И ти с’ мени кажи у коледи, 0547    Ти оклен си, од краја којег си?“ 0548    Насмија се Бабић Хусеине: 0549    „Господине, Пилип-капетане! 0550    Ако с’ чуо од Бањице бана, 0551    Ово ј’ бане, што с тобом дивани.“ 0552    Разложише, хладно пију вино, 0553    Сви Хрњици чаше натираше 0554    И побри му Миљковић-Гаврану. 0555    Кад се они вина напојише, 0556    Стаде вика малтешкога бана: 0557    „Чујете ли, бани у коледи! 0558    Ко год са мном сједи у коледи, 0559    Он се јоште није оженио, 0560    Па је мојој цери муштерија, 0561    Ви извад’те од злата јабуке, 0562    На столицу метните јабуке. 0563    Сад ћ’ изаћи Ане јединица, 0564    Ја сам реко својој јединици, 0565    Чију она избере јабуку, 0566    Ја ћу оном Ану поклонити.“ 0567    Повадише од злата јабуке, 0568    На столицу метнуше јабуке. 0569    А говори од Кладуше Мујо: 0570    „Господине од Малтеза бане, 0571    Још сам и ја момак неожењен, 0572    И ја тражим липих дјевојака. 0573    Би ли могло бити за јабуку 0574    На столицу стотину дуката? 0575    Знао нисам за ’вако весеље.“ 0576    „ „Господине, Пилип-капетане! 0577    Ти извади стотину дуката. 0578    Ако Ана покупи цекине, 0579    Ја ћу Ану теби поклонити.“ “ 0580    Хрњица метну стотину дуката, 0581    Побратиму вели код колина: 0582    „Мећи, побро, Миљковић-Гавране! 0583    Не би ли нас срећа послужила, 0584    Да покупи и твоје цекине, 0585    Ти ћеш мени Ану поклонити, 0586    Ја ћу т’ дати благо готовину.“ 0587    Метну Гавран стотину дуката, 0588    А изађе из куле дивојка, 0589    Цаћи бану полетила руци, 0590    Више бана подвиш стаде руке, 0591    Све јој ћаћа у коледи каже, 0592    А чије су од злата јабуке, 0593    Чији ли су мекахни цекини. 0594    Када види кићена дивојка, 0595    А сави се до столице Ана, 0596    Па ујагми од злата јабуку, 0597    Јабука је од Бањице бана, 0598    Па побиже у кулу дивојка. 0599    Покупи Мујо стотину дуката, 0600    Узе Гавран стотину дуката, 0601    Сваки своје појагми јабуке. 0602    Узе Мујо чашу наливену: 0603    „Здраво био, вридан господине, 0604    Господине од Бањице бане, 0605    Здраво био, па се веселио, 0606    Одабра те кићена дивојка!“ 0607    Мало вриме, за дуго не било, 0608    Авлијнска се отворише врата. 0609    Боже мио, ко на њих униђе! 0610    Кад ускочи задарско трговче, 0611    А повика малтешкога бана: 0612    „Зло ти сио, од Малтеза бане, 0613    Зло ти сио и вино попио! 0614    Ком поклони своју јединицу? 0615    За ђавола Бабић-Хусеина 0616    Са Крбаве, са широке Лике! 0617    Душе ми, ја га у главу знадем, 0618    То је глава Бабић Хусеине.“ 0619    Њему вели од Малтеза бане: 0620    „О ђаволе, Бабић-Хусеине, 0621    Оклен овде, однили те врази!“ 0622    Када види Бабић Хусеине, 0623    Он на ноге скочи у коледи, 0624    Појагми се задарском трговцу, 0625    Па погуби задарско трговче, 0626    А сви бани на ноге скочише. 0627    Вид’де главе кладушког Хрњице! 0628    Он ујагми бана малтешкога, 0629    С њим побиже у кулу камену, 0630    Уз њег побро Миљковић Гавране, 0631    Заметну се у авлији кавга. 0632    Вид’де главе Бабић-Хусеина! 0633    Појагми се каменој биртији, 0634    До биртије Паве крчмарице. 0635    Док ујагми момак у биртију, 0636    А побиже Пава из биртије, 0637    Од биртије притворио врата. 0638    Мујо вели бану малтешкоме: 0639    „Господине, од Малтеза бане! 0640    Вид’де врага Бабић-Хусеина, 0641    Гдје заврже у авлији кавгу, 0642    А ујагми камену биртију! 0643    Да ти не би Пилип-капетана, 0644    И тебе би ђаво погубио.“ 0645    „ „Би, Пилипе, вјеру ти задајем. 0646    Господине, Пилип-капетане! 0647    Ти си тамо с краја до Турака, 0648    Ти се с Турци крешеш по граници. 0649    Ено врага Бабић-Хусеина, 0650    Нико не сми у биртију ући. 0651    Би ли мого гајрет учинити, 0652    Преварити Бабић-Хусеина, 0653    Ја ми Хусу жива уфатити, 0654    Ја његову одризати главу: 0655    Своју ћу ти Ану поклонити.“ “ 0656    На ноге скочи у одаји Мујо: 0657    „Господине, од Малтеза бане! 0658    Кад ’ш ми своју Ану поклонити, 0659    Господине, не старај се с тиме! 0660    Од мене гледај Бабић-Хусеина, 0661    Јали жива јал му мртву главу, 0662    Ја ћу т’ своју дати за његову. 0663    Сад ’ш видити, што видио ниси, 0664    Кад удари јунак на јунака.“ 0665    То му рече, на врата окрену, 0666    Уз њег пође Миљковић Гавране. 0667    Кад сађоше каменој биртији, 0668    Наприд Мујо у биртију уђе. 0669    Кад ли Хусе по биртији хода, 0670    У руци му сабља голотрба, 0671    Њему вели у биртији Мујо: 0672    „Побратиме, Бабић-Хусеине! 0673    Побратиме, од тог фајде нејма! 0674    Пушћи ми се, да ти свежем руке, 0675    Да те придам малтешкоме бану. 0676    А ево ти вјера Хрњичина: 0677    Ако моја буде жива глава, 0678    Ја брез тебе на Удбину не ћу, 0679    Ја ћу тебе, брате, извадити, 0680    Ја ћу своју главу изгубити.“ 0681    Њему вели Бабић Хусеине: 0682    „Тамо даље, Богом побратиме! 0683    Предавања нејма до крепања, 0684    Могла би те мати пожелити.“ 0685    „ „Немој брате, Бабић-Хусеине! 0686    Сад ћеш наше посијати главе.“ “ 0687    Превари га у биртији Мујо, 0688    Па од њега ујагми оружје, 0689    Побратиму руке савезао, 0690    Поведе га из биртије Мујо. 0691    Кад уведе побру у авлију, 0692    А изишо у авлију бане, 0693    Метнуше га на дно у тавницу, 0694    Вратише се кули од камена. 0695    Кад сједоше у халват одаји, 0696    Њему вели бане у одаји: 0697    „Господине, Пилип-капетане! 0698    Ти си бољи јунак од свакога, 0699    Кад уфати Бабић-Хусеина. 0700    Реко сам ти Ану поклонити: 0701    Ето Ане моје јединице! 0702    Овде ’ш бити за недиљу дана, 0703    Док ја спремим своју јединицу. 0704    Ане ћери, моја јединице! 0705    Води тамо Пилип-капетана 0706    И његова овог службеника, 0707    Води тамо у своју одају, 0708    Премакни им вина изобила!“ 0709    Одведе их Ана у одају, 0710    Прид њих Ана толу поставила, 0711    Разложише хладно пити вино. 0712    У њег гледа кићена дивојка, 0713    Она Муји вели у одаји: 0714    „Господине и господски сине! 0715    Ти си прави јунак’ на мејдану, 0716    Ти си бољи јунак од свакога, 0717    Кад уфати Бабић-Хусеина. 0718    Тако здраво био и весело! 0719    Мене ј’ ћаћа теби поклонио, 0720    Ја те, драги, преварити не ћу: 0721    Кажи ми се, ко си и оклен си, 0722    А не бој се од мене невјере! 0723    А ја на те овде гледајући, 0724    Ти ниси глава Пилип-капетане, 0725    Ја си Турчин, ја си турска раја.“ 0726    Хрњица јој вели у одаји: 0727    „Липа Ано, кићена дивојко! 0728    Ил т’ одати, ил ти заклонити: 0729    Ово није Пилип од Оточца, 0730    Већ је глава са Кладуше Мујо, 0731    Ово ј’ Мујо, што с тобом говори.“ 0732    Кад дивојка ричи разумила: 0733    „Ти си глава са Кладуше Мујо! 0734    Чула сам те, а видила нисам, 0735    Тебе фале, да си јунак прави, 0736    Да га бољег на Крајини нејма, 0737    За те царе у Стамболу знаде. 0738    Ја сам рекла, ја порећи не ћу, 0739    Ја ћу с тобом на Кладушу поћи; 0740    Ако ме другом поклонити не ћеш, 0741    Ја ћу т’ љуба бити код кољена, 0742    Ако љубе нејмаш на оџаку.“ 0743    „ „Липа Ано, кићена дивојко! 0744    Још се никад ја женио нисам, 0745    Не дам тебе ка ни своје главе, 0746    Другом тебе поклонити не ћу.“ “ 0747    Вас дан они хладно пили вино, 0748    Већ се тавна ноћца уноћала. 0749    Њему вели кићена дивојка: 0750    „Је л’ нам вакат полазити, Мујо, 0751    Како ћемо прико мора прићи?“ 0752    „ „Липа Ано, кићена дивојко! 0753    Лако ј’, драга, прико мора прићи, 0754    Да се море из Малте изићи.“ “ 0755    „Хрњица Мујо, од Крајине главо! 0756    Нам је лако из Малте изићи, 0757    Нико нам бити ни мукает не ће. 0758    Свак је чуо у Малти каменој, 0759    Да ме ј’ ћаћа теби поклонио, 0760    Ја ћу тебе из Малте извести. 0761    Ван се, драги, спремај у одаји!“ 0762    Њојзи Мујо вели у одаји: 0763    „Липа Ано, кићена дивојко! 0764    Лако се је Муји опремити, 0765    А лашње је прико мора прићи, 0766    Док ми је побре Миљковић-Гаврана 0767    И његове на мору ђемије. 0768    Али ево јада великога! 0769    Оста ми побро Бабић Хусеине 0770    У тавници твога ћаће бана. 0771    Мог поласка из одаје нејма 0772    Брез мог побре Бабић-Хусеина!“ 0773    Насмија се кићена дивојка: 0774    „Хрњица Мујо, од Крајине главо! 0775    Лако ћемо Хусу избавити. 0776    Тавничар је у пићу препио, 0777    Ја ћу од њег кључе ујагмити, 0778    Из тавнице Хусу извадити; 0779    Ван се спремај у одаји, Мујо, 0780    Јер је пола ноћи премотало, 0781    Док извадим из тавнице Хусу.“ 0782    То му рече, па се натраг врати. 0783    На ноге скочи Миљковић Гавране, 0784    Па опрема ате на јаслама, 0785    Опреми се у одаји Мујо, 0786    А ускака Ана у одају: 0787    „Устај, Мујо, вакат полазити! 0788    Ево теби од тавнице кључа, 0789    А ето ти Хусино оружје, 0790    Хајд’ га вади, како теби драго!“ 0791    Отворише камену тавницу, 0792    Извадише Бабић-Хусеина, 0793    Њему вели кладушки Хрњица: 0794    „Спремај с’, побро, Бабић-Хусеине, 0795    Да бјежимо од Малте камене!“ 0796    Опреми се Бабић Хусеине, 0797    Појахаше коње у авлији, 0798    Диже Ану за се на ђогата, 0799    Отискоше на авлијнска врата, 0800    Изјахаше граду на капију, 0801    Побигоше низ поље зелено. 0802    Пола поља прегазили нису, 0803    А био их данак освојио, 0804    А на Малти пукоше топови, 0805    За њима се ларма подигнула, 0806    За њима пође од Малтеза бане, 0807    Стоји вика малтешкога бана: 0808    „Оно није Пилип од Оточца, 0809    Превари ме у Малти каменој, 0810    Поклоних му своју јединицу, 0811    Утекоше од Малте камене, 0812    Одведоше Бабић-Хусеина!“ 0813    Полако јашу сва три побратима, 0814    Повикује кићена дивојка: 0815    „Гони, Мујо, ђогу великога, 0816    Ето ћаће, ето коњаника! 0817    Лудо ћете посијати главе.“ 0818    Стаде вика Миљковић-Гаврана: 0819    „Гони, побро, ђогу великога! 0820    Не би л’ како мору ујагмили, 0821    Ускочили у моју ђемију.“ 0822    Побигоше низ поље зелено. 0823    Кад се мору близо прикучише, 0824    Стоји вика Миљковић-Гаврана: 0825    „Брже нами, моји плаћеници!“ 0826    А излети тријест плаћеника, 0827    Одјахаше сва три побратима, 0828    У ђемију па се појагмише, 0829    Плаћеници коње уведоше. 0830    Бане се је близо прикучио, 0831    Стоји вика Миљковић-Гаврана: 0832    „Отискујте на море ђемију! 0833    Ако стигне бане и усари, 0834    Лудо ћемо погубити главе.“ 0835    Док ђемију они отискоше. 0836    А већ стиже на обалу бане, 0837    Стаде вика малтешкога бана: 0838    „Хајте тамо, не било вас амо!“ 0839    Насмија се Миљковић Гавране: 0840    „Не ћемо се теби повраћати, 0841    Кад смо само ујагмили главе!“ 0842    Ђемија иде прико сињег мора, 0843    Побратими толу заметнули. 0844    Вид’де среће трију побратима! 0845    Кад се крају близо прикучише, 0846    А близо се зора примакнула, 0847    А изашле на ђемију побре, 0848    Повикује кладушки Хрњица: 0849    „Миљковићу, Богом побратиме! 0850    Јесмо ли се близо прикучили?“ 0851    „ „Хрњица Мујо, од Крајине главо! 0852    Близо смо се крају прикучили.“ “ 0853    Док ђемију крају притираше, 0854    Већ им био данак освојио. 0855    Из ђемије они изиђоше, 0856    Изведоше кићену дивојку. 0857    Кад погледа Миљковић Гавране, 0858    Све полићу магле низ Приморје, 0859    А у магли нешто подвикује, 0860    Све спомиње кладушког Хрњицу: 0861    „Хрњица Мујо, невирно плетиво! 0862    Куд издаде побратима свога 0863    А за једну кићену дивојку? 0864    Ево ти је вјера од менека, 0865    Мртвом ћу ти говорити главом.“ 0866    Насмија се кладушки Хрњица: 0867    „Миљковићу, Богом побратиме! 0868    Оно ј’ грло Маљковић-Стипана, 0869    Ето бега, а ето Личана! 0870    Што год рече Маљковић Стипане. 0871    То ће рећи лички Мустајбеже. 0872    Јаш’те, браћо, ате племените, 0873    Хајмо, браћо, прид бега изићи! 0874    Нек нас виде личке набодице, 0875    Нека виде Хусу на алату, 0876    Јер би могли заметнути кавгу.“ 0877    Појахаше ате од обале, 0878    Стоји дрека Тале на кулашу: 0879    „Стани Мујо, невирно плетиво! 0880    Камо т’ побро Бабић-Хусеине?“ 0881    А повика на ђогату Мујо: 0882    „Стани Тале, Богом побратиме, 0883    Ево побре на коњу алата!“ 0884    Кад видише Бабић-Хусеина, 0885    Личани се онда насмијаше, 0886    Личани се с њима изгрлише. 0887    Већ им лички стиже Мустајбеже, 0888    Бег прегрли оба побратима: 0889    „Хај аферим, два планинска вука! 0890    Ми смо чули, кладушки Хрњица, 0891    Да си издо побратима свога 0892    А за једну кићену дивојку.“ 0893    „ „Био сам га издо, Мустајбеже, 0894    Јер је мени за потребу било; 0895    Да ми не би кићене дивојке 0896    И мог побре Миљковић-Гаврана, 0897    Ми би тамо погубили главе.“ “ 0898    Онда беже застави Личане, 0899    Стаде вика Миљковић-Гаврана: 0900    „Давор моја на оџаку госпе! 0901    Опремај се у кули каменој, 0902    Наспи нами мала готовога, 0903    Ја већ видих, на оџаку госпе, 0904    Нашег стања на Приморју нејма, 0905    Ми ћемо с побром поћи на Кладушу.“ 0906    Спремају се у кули каменој. 0907    Кад с’ опреми Миљковић Гавране, 0908    Он појаха дору великога, 0909    Госпоја му јаше на путаљу, 0910    Мујо Ану носи на ђогату, 0911    Уз њег Хусе јаше на алату, 0912    Стоји вика Миљковић-Гаврана: 0913    „Чуј Мустајбег, од све Лике главо! 0914    Ето моје куле на Приморју, 0915    А ето вам на мору ђемије! 0916    Мени више трибовати не ће. 0917    Чуј, Турчине, Тале Личанине! 0918    Ради први кулу ујагмити, 0919    У њој мореш добро задобити, 0920    Ми одосмо на широку Лику, 0921    Нам је доста прико мора било.“ 0922    Отискоше сва три побратима 0923    Уз Приморје под Вучјак-планину, 0924    Пригазише прико Вучијака 0925    Билој кули Шарца Махмутаге. 0926    Код њега су конак учинили, 0927    Вратише му котарско одило. 0928    Побратими ате појахаше, 0929    Уз Подновље равно ударише. 0930    Кад се близо кули прикучише, 0931    Опази их Новић Јусуфага, 0932    Код њег сиди Ајка јединица, 0933    Њојзи вели Новић Јусуфага: 0934    „Ето, ћери, двају побратима, 0935    Ето Мује, гдје носи дивојку!“ 0936    А зацвили Ајка у одаји: 0937    „Куку, бабо, Новић-Јусуфага! 0938    Не дај мене кладушком Хрњици, 0939    Већ ме подај Бабић-Хусеину, 0940    Ја сам с Хусом вјере утврдила.“ 0941    „ „Мучи, ћери, од Бога ти тешко! 0942    Ти с’ им рекла у ахару моме: 0943    Ко донесе из Малте дивојку, 0944    Да ’ш му љуба бити код колина. 0945    Ја ти ништа помоћи не могу, 0946    Хрњица је закренута глава, 0947    Мого б’ мени глави кидисати.“ “ 0948    Стаде вика Мује са ђогата: 0949    „Давор’ Ајко, пасија дивојко! 0950    Ево Мује, носи Малтешкињу, 0951    Ти ’ш јој млађа бити код колина.“ 0952    А зацвили кићена дивојка: 0953    „Чујеш, бабо, што вели Хрњица! 0954    Не дај мене кладушком Хрњици, 0955    Да му слуга бидем на оџаку.“ 0956    „ „Ћери моја, змија те ујела! 0957    Бабо теби помоћи не море, 0958    Оно су, ћери, два планинска вука. 0959    Хајде сађи у нашу авлију, 0960    Љуби Мују у десницу руку, 0961    А ти моли Мују у авлији, 0962    Он ће тебе Хуси поклонити.“ “ 0963    Стоји вика Мује са ђогата: 0964    „Излаз’, Ајко, пасија дивојко!“ 0965    А изиђе Ајка у авлију, 0966    Хрњици је руку пољубила: 0967    „О Хрњица, да си брат по Богу! 0968    Немој мене с Хусом растављати, 0969    Поклони ме Бабић-Хусеину, 0970    Ето теби кићена дивојка!“ 0971    „ „Не ћу Ајко, пасја дивичице! 0972    Носит ћу те кули у Кладушу, 0973    Бит ћеш Ани слуга код колина: 0974    Ван што наше не посија главе!“ “ 0975    „Немој, Мујо, да си брат по Богу! 0976    Ето теби малтешке дивојке!“ 0977    Насмија се на ђогату Мујо: 0978    „Јаши, побро, великог алата! 0979    Дижи Ајку за се на алата, 0980    Побратиме, твоја је дивојка!“ 0981    Намах Хусе узјаха алата, 0982    И он за се подиже дивојку, 0983    А све Новић гледа са пенџера. 0984    Вратише се оба побратима. 0985    Док стигоше на Крбаву кули, 0986    Већ им стиго лички Мустајбеже, 0987    Завргоше у кули весеље, 0988    Оженише Бабић-Хусеина. 0989    Кад Хусино проведе весеље, 0990    Подиже се кладушки Хрњица 0991    Својим побром Миљковић Гавраном, 0992    Уз њег дајо пође Хурамага, 0993    Бег му своје даде бајрактаре: 0994    „Ето т’, Мујо, Тале Будалина 0995    А на мисто личког Мустајбега, 0996    Нек ти Тале проведе весеље!“ 0997    Уз њег пође шездесет коњика. 0998    Стоји вика личког Мустајбега: 0999    „Не шал’те се, моји бајрактари! 1000    Када дођу млади Крајишници, 1001    Двор’те мога Талу Будалину 1002    Ка и свога личког Мустајбега!“ 1003    Све се смију млади бајрактари, 1004    Отискоше на Кладушу билу. 1005    Кад стигоше кули Хрњичиној, 1006    Завргоше велико весеље, 1007    И Хрњицу Мују оженише. 1008    Свак се врати својој домовини, 1009    Оста Мујо у кули каменој, 1010    Код њег побро Миљковић Гавране. 1011    Њему вели кладушки Хрњица: 1012    „Миљковићу, Богом побратиме! 1013    У мене је још шест братинаца: 1014    Што у мене има достојања, 1015    По поли ћу с тобом подилити. 1016    Пола теби, пола Хрњицама, 1017    Код Грабарске кулу начинити. 1018    Ти ако се не ћеш ни турчити, 1019    Држат ћу те како брата свога.“ 1020    Њему вели Миљковић Гавране: 1021    „Ја се хоћу, Мујо, потурчити, 1022    Боље ће ме миловати Турци.“ 1023    „ „Тебе ће, брате, миловати Турци, 1024    Док је живе главе Хрњичине.“ “ 1025    Тада му је кулу начинио 1026    Код Грабарске воде на обали. 1027    Тад се, кажу, Гавран потурчио. 1028    Док су им главе у животу биле, 1029    Држали се ка браћа рођена, 1030    А заједно вавик војевали. 1031    И сад соја има Миљковића.